ОБНОВЉИВИ И НЕОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ (Ekoлогија)

1Неоспорна ја чињеница да смо злоупотребили дар природе. Довољно је констатовати шта смо урадили са светом у коме живимо у „симбиози“ са другим живим бићима. Својим поступцима, људски род је показао да није био способан да разликује битно од небитног, да разуме узроке и последице, да учи и да рационално поступа. Човек није схватио на време да природом не треба владати, већ да у њој треба живети и то онако како налажу природни и друштвени закони који су услов заједничког опстанка на планети Замљи.

Све земље света имају тежак задатак: како смањити употребу фосилних горива и емисију штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште, глобално загревање, климатске промене, природне катастрофе и појаву киселих киша, а истовремено очувати достигнути ниво технолошког и економског развоја. Једини начин јесте смањење употребе фосилних горива и развој технологија коришћења обновљивих извора енергије.

Замена фосилних горива обновљивим изворима енергије има велики утицај на успешно решавање глобалних еколошких проблема. Данас примена обновљивих извора добија све већи значај, посебно из разлога очувања животне средине и коришћења ресурса доступних на сопственој територији.

2Природни ресурси су природне материје и енерgије који се користе у производњи. Многи елементи средине кроз историју су постали ресурси производње, а да то раније нису били. То је резултат развоја техничких и умних могућности људи.

Под појмом природни ресурси подразумевамо материјална добра која се црпе из унутрешњости, са површине Земље или из ваздуха. Неки ресурси, као што су вода или плодови  биљака могу се директно користити из природе, а неки се морају прерађивати.

 

Процена обновљивих извора у свету за 2005

Процена обновљивих извора у свету за 2005

Обновљиви извори енергије представљају енергетске ресурсе који се користе за производњу електричне енергије или топлотне енергије, а чије резерве се константно или циклично обнављају.

Коришћенје обновљивих извора енергије је од посебног значаја, не само због смањења концентрације угљен диоксида него и из разлога дугогодишње неекономичне потрошње необновљивих енергената, што је резултирало великим исцрпљивањем тих природних резерви.

Сам назив обновљиви, потиче од чињенице да се енергија троши у износу који не премашује брзину којом се ствара у природи. Неки пут се међу обновљиве изворе енергије сврставају и они извори за које се тврди да су резерве толике да се могу експлоатисати милионима година. Ово је у супротности са необновљивим изворима којима су резерве процењене на десетине или стотине година, док је њихово стварање трајало десетинама милиона година.

Врсте обновљивих извора енергије.

Сва енергија на Земљи потиче примарно из три извора:

  1. Сунчева енергија потиче од зрачења Сунца. Оно настаје као последица термонуклеарне реакције унутар Сунца које се ка Земљи преноси као читав спектар електромагнетног зрачења;
  2. Распад изотопа тешких елемената,;
  3. Кретање планета – гравитациона енергија, која се на Земљи манифестује кроз енергију плиме и осеке.

4Соларна енергија у ширем смислу се на планети земљи манифестује директно, као:

  • соларна енергија, непосредан и највећи извор енергије на Земљи. Соларна енергија је чист и обновљив извор енергије који представља алтернативу фосилним горивима који загађује животну средину. Она стално обнавља енергију водних снага, ветра, таласа, топлотног градијента у океанима и биоенергије кроз фотосинтезу. Она не доводи до загађења и не уништава Земљину површину. Данас је степен искоришћености оног вида енергије преко 40%, чиме се и финансијски настоји да она временом постане исплатива у односу на енергију која се добија сагоревањем фосилних горива

5Сунчева енергија је присутна и индиректно, кроз више видова енергија:

  • хидроенергија, под којом се обично подразумева само енергија водотокова (енергијарека) пошто су енергија глечера и енергија морских струја у овом тренутку неисплативе и технички захтевне закоришћење. Енергија плиме и осеке неспада у овај облик.
  • еолска енергија или енергија ветра потиче од кинетичке енергије ваздушних маса. Рад електрана на ветар представља најпогоднији облик редукције емисије штетних гасова с једне стране, али с друге стране оне имају варијабилну, непоуздану и променљиву производњу, која се самим тим не може унапред предвидетим, јер осцилације брзине ветра су велике и честе.;
  • енергија таласа, обично се наводи засебно, јер оригинално потиче од енергије ветра;
  • топлотна енергија хидросфере, топлота мора потиче од термалног градијента у морима и океанима;
  • енергија биосфере или биолошка енергија. Када се говори о овим изворима, пре свега се мисли на биомасу (дрво, делови биљака и сл.), биогорива (различита уља и алкохоли) и биогас (гасна мешавина од метана и угљен диоксида), који се производи анаеробном разградњом органсиких материја. У завршним процесима пољопривредне производње јављају се велике количине биљних остатака. Ови биљни остатци, односно биомаса мoгу се искористити као био гориво за шта постоје многобројни разлози од којих су међу најважнијим: добијање јефтиније енергије, повећан степен заштите животне средине, смањење зависности од увозних енергената, повећање запослености и др.

Распадизотопа (нуклеарна фисија), може бити:

6Енергија Сунца је такође акумулирана у фосилним горивима у облику хемијске енергије у остацима биомасе, у угљу, тресету, нафти, природном гасу, шкриљцима

Ова енергије је суштински необновљив извор енергије, али сепреманеким гледиштима и он се може сврстату у обновљиве.

Тренутно у свету око 13% потрошње примарне енергије потиче од обновљивих извора мада су технолошки капацитети значајно већи.

Сви ови наведени будући одрживи извори енергије треба да испуњавају одговарајуће услове како би као такви, допринели адекватном обликовању од коришћења фосилних горива. Нови извори морају бити пре свега обилни,  поуздани, обновљиви, еколоски чисти, финанансијски приступачнији и безбеднији, чиме би с омогућила одрживија глобална заједница. Оваквим, новим технолоским решењима треба започети одмах, пре него што енорман утрошак необновљиве енергије не доведе до тога да се систем атмосфере пребаци на нови, по живи свет, драстичнији климатски режим.

Насупрот обновљивим изворима су необновљиви извори енергије. Они би се могли дефинисати као извори за чије резерве се очекује да ће бит иисцрпљене за максимално неколико стотина година, а чије би обнављање трајало више струко дуже.

Један вид трансформисане соларне енергијеје и хемијска енергија фосилних горива, која  су, суштински, самотрансформисана биомаса. Међутим, овакав извор енергије, који је настао дејством сунчеве енергије предужег временског периода, не спадају обновљиве, већ спада у необновљиве изворе енергије, док нуклеарну енергију неки убрајају у обновљиве, а неки у необновљиве енергетске изворе.

7Необновљиви извори енергије су извори енергије који се не могу регенерирати ни поново произведе. То су: угаљ, нафта, природни гас и нуклеарна енергија.

Фосилна горива

Угаљ, нафта и природни гас називају се фосилна горива. Само име говори о њиховом настанку. Пре много милиона година остаци биљака и животиња почели су да се таложе на дно океана. С временом је те остатке прекрио слој блата, муља и песка. На то су утицале огромне температура и велики притисци, то су идеални услови за претварање остатака биљака и животиња у фосилна горива.

Главни извор енергије фосилних горива је угаљ, њиховим сагоревањем у атмосферу одлази огромна количина угљен диоксида. С обзиром на то да фосилна горива тренутно у свету представљају доминантни извор енергије из којих се задовољава око 80% укупне енергетске потребе, сасвим је извесно да се у наредним периодима неће моћи рачунати само на ове изворе, и да решење лежи у алтернативним изворима енергије.

8Угаљ

Угаљ је настао од давних биљака пре 300 милиона година. Велике биљке су се таложиле у мочварама и много година преко тих остатака се таложило блато које је стварало велику топлину и притисак. Данас се угаљ углавно налази испод слоја стена и блата, да би се дошло до њега пробијају се рудници. Од свих фосилних горива угља има највише, има и најдужу историју употребе. Године 1880. угаљ је први пут употребљен за производњу електричне енергије.

9Нафта

Нафта је тамна течност која се најчешће налази испод површине Земље или морског дна. Нафта се највише користи за покретање возила, (обично у облику бензина и других деривата) за добивање електричне енергије у термоелектранама. Такође је значајна сировина за многе производе (пластика, гориво, разни разређивачи и остале хемикалије). Индустрија која се бави прерадом нафте се назива петрохемијскаиндустрија.

10Природни гас

Земни гас или природни је фосилно гориво које се највећим делом (85% до 95%) састоји од метана који је најједноставнији угљоводоник без мириса и укуса. Запаљив је и експлозиван. Као фосилно гориво, природни гас има ограничене залихе. Процене су да би залихе природног гаса, уз данашња искориштавања, могле потрајати још око сто година. Плин се употребљава у домаћинству, користи се као средство за грејање, у индустрији…

11Нуклеарна енергија

Нуклеарна енергија је назив за енергију која се ослобађа при процесима трансмутације атомских језгара. У ужем смислу под нуклеарном енергијом се сматра примена нуклеарних реакција у сврху покретања различитих уређаја, што се ​​најчешће дешава у нуклеарним електранама. Нуклеарна енергија данас производи 17% електричне енергије у свету, односно 7% глобалне енергије.

Moжемо закључити да је неопходно да што више водимо рачуна о необновљивим изворима енергије и њиховој исцрпивости, јер у супротном бисмо брзо могли да останемо без њих. Док са друге стране, не значи да обновљиве треба користити до недоглед, већ их треба рационално користити.

 

                                     Литература:

  1. дрсц. Тони Сафнер, проф.биол. Јелена Ликић, дипл.инж. Мирко Месарић, Заштитаприроде и развој ветроелектрана у Србији, Програм Уједињених нација за развој, Београд, Србија, децембар 2013.
  2. Проф. др Лариса Јовановић, Утицај климатских промена на животну средину и привреду, стр. 45, 74, 150.
  3. Саша Игић, Ђорђе Јовановић, Душан Антоновић, Милан Матавуљ, Енергетски и еколошки аспекти употребе пшеничне и сојине сламе
  4. Оливера Јовановић, Дарја Жарковић, Јована Ромчевић, Потенцијали сунчеве енергије у       Србији,
  5. Проф. др Лариса Јовановић,Обновљиви извори енергије у Републици Србији.
  6. Милутин Љешевић, Драгана Миљановић, Географија природних ресурса, стр.7

Текст из часописа:

  1. проф. др Лариса Јовановић, Квалитетводе у Савскомјеѕеру, Екологика бр.70, 2013 година, стр. 341,342
  2. Доц. др Слађана Видосављевић, Обновљиви извори енергије  као неопходни фактори одрживог развоја, Екологика бр. 71, 2013 година, стр. 563, 564, 565, 566.
  3. проф. др Лариса Јовановић, Загађивање земље и воде, Екологика бр.72, 2013 година, стр. 736,737
  4. Милан Косовић, Одрживо управљање водним ресурсима, Екологика бр. 63, 2011 година, стр. 581, 582, 583, 584

Интернет странице:

Обновљиви избори енергије, http://sr.wikipedia.org/wiki/Obnovljiviizvorienergije (10. септембар 2013.)

Необновљиви избори енергије, http://sr.wikipedia.org/wiki/Neobnovljiviizvorienergije (10. септембар 2013.)

Ментор: проф. Мира Николић                                                                                   Угоститељско-туристичка школа

 

                                                                                                Ученици: Александар Цолић II-6, Павле Миловановић II-6 

                                                

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s