Песма „ Плава гробница“, коју је написао Милутин Бојић, говори о погинулим војницима који су се борили и бранили своју државу од стране непријатеља. Они су претрпели оно што би ретко ко могао у време када је медицина била у зачетку у односу на данашњу.
Изабрала сам ову песму због тога да бих показала да сам захвална на жртви коју су поднели. Једна прича није довољна да би се одала почаст храбро погинулим војницима, али можда би били поносни и срећни јер је неко посветио бар једну причу о њиховим жртвама и страдању, када су трпели глад и жеђ у јако тешким условима живота. Били би задовољни јер постоји прича која говори о њиховим одлукама, животу, борби за своја права, борби за правду, борби за живот и државу.
Дубоко у плавом мору, на самом дну, данас почивају Срби који су се свакодневно борили са разним болестима и мукама. Као што знамо њихова храна се састојала од једне лепиње, мало воде у једној чутурици и парчета сланине. Ушли су у рат са Српском шајкачом и у Српској униформи.
„Стојте галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом!“ те реченице су се стално користиле када би се прелазило преко „Плаве гробнице“, где сада Срби почивају у вечном сну.
Почаст би се показивала тако што би брод успоравао и бацао би се венац са Српском заставом. Песма „ Плава гробница“ описује судбину и живот нашег народа у време рата.
„ Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата.“, означава како су Срби били једни уз друге било у добро или у злу!
По мом мишљењу то је најважнија реченица у историји Српске књижевности, било у некој песми или причи а која говори о животу Срба.
„Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повеснице бива.“
Ана Познановић 7-3
ОШ „Јелена Ћетковић“
ментор: мр Маја Анђелковић Шегуљев
Велики рат 