Први светски рат у очима уметника

Ми и не знамо колике снаге и какве све могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у великим и изузетним тренуцима… (Иво Андрић)

 

Хиљаде и хиљаде људи сусрело се са горком и мрачном судбином. Бесмислен, страшан и беспотребан рат сеје смрт где год се појави. Сваки човек који погине у рату, представља огроман губитак за човечанство. Рат видим као велико самоуништење људи. Разумела сам ја да је тема Велики рат у очима уметника и да треба да истражујем како су уметници доживели рат, и почела сам тако, али… Читајући биографије песника дошла сам до сазнања да су они имали и своје велике љубави, које су оставили кући и учествовали у рату. Песник „бола и поноса“ Милутин Бојић, који је посветио песму Плава гробница  сахрањеним војницима у водама Јонског мора , оставио је вољену Радмилу. Док се опорављао у Солуну писао је песме посвећене њој. Још један велики уметник је дао допринос развоју културе у Србији за време Првог светског рата а то је Сима Пандуровић. Ратним годинама је посветио збирку песама „Оковани стихови“. Најлепше љубавне стихове посветио је Бранислави, са којом се касније и оженио. Да је о личним стварима најтеже говорити сведочи нам песник Владислав Петковић Дис који је објавио две збирке симболичног наслова „ Ми чекамо цара“ и „ Утопљене душе“.

На шеталишту је угледао прелепу Христину, заљубио се и венчали су се. Имали су двоје деце када их је ратни вихор раздвојио. Стално се питао шта она у Србији ради јер јој месецима није слао помоћ.  Питао се и да ли деца гладују. Кренуо је кући, укрцао се на брод са ког се никада није искрцао. Песник „ Утопљених душа“ сопственом судбином је потврдио истинитост својих песама.

Бранислав Нушић који је у свему проналазио смешну страну, који нас је насмејао својом Аутобиографијом, 1915. године у Великом рату изгубио је сина Страхињу- Бана. Смеха је у његовом срцу нестало. Подигао му је споменик књигом Деветстопетнаеста и тек после десет година почео опет да пише.

Бора Станковић је познат по делима Коштана и Нечиста крв, а мање је познат по делу у коме је описао окупацију Београда у Првом светском рату.

Уметници су познати по томе да могу да предвиде, предосете велике патње које ће задесити њих или њихов народ. Искуство које су они имали оставили су нама.

Колико год да је велико зло које нас снађе „ уметност и воља за животом побеђују свако зло, па и саму смрт.“

                                                                                Ана Стевановић 6-1

                                                                        ОШ “Милић Ракић Мирко“, Прокупље

                                                                        Ментор: Драгана Стевановић, наставник српског језика

Литература:

Српски великани

Аска и вук – Иво Андрић

Интернет – Први светски рат

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s