Велики рат у очима моје генерације

Пре две године у мом родном граду, Прокупљу, организована је војна парада у част оснивања Гвозденог пука. До тада сам знала врло мало о Гвозденом пуку, или боље рећи готово ништа. Нисмо учили у школи.

На свечаној Паради имала сам прилику да видим реплику униформа из Првог светског рата и чујем причу о невероватној храбрости мојих земљака. По завршетку Параде посетила сам Музеј „Топлице“ , где је локални кустос Петко Марјановић имао изложбу посвећену Гвозденом пуку. У Музеју сам видела  фотографије, ордење као и личне предмете припадника овог пука. Било је то непроцењиво искуство, и заинтересовало ме је да сазнам више о самом пуку.

Пажљиво сам слушала причу кустоса и посматрала изложбу. Звали су их „осветницима Косова“ ‘- Други пешадијски пук „књаз Михајло“ првог позива Друге Моравске дивизије. Цвет Топлице, Јабланице и Заплања, 5000 младића између 21. и 31. године старости, уздигнутих глава отишло је у рат против вековног непријатеља. Прешли су дуг пут, да би се вратили кући, груди отежалих од силних одликовања. Учествовали су у Балканским ратовима. Мир након победе у Балканским ратовима кратко је трајао. Србија економски и војно истрошена, била је приморана да уђе у рат са моћном Аустроугарском царевином, који убрзо прераста у Светски рат. Мећу знаним и незнаним јунацима у биткама на Церу и Колубари посебно су се истакли Топличани. Њих је предводио чувени пуковник Миливоје Стојановић Брка. Композитор Станислав Бинички компоновао је песму „Марш на  Дрину“ њему у част. Глас кустоса је утихнуо, а простор Музеја испунили су звуци Марша. Пажљиво сам прелазила погледом са једне фотографије на другу. Помислила сам како су били млади и насмејани. Глас нас је повео даље до следећег одредишта Гвозденог пука. У крвавој кланици, током Церске битке, Гвоздени пук је био код села Текереш, где су извојевали прву савезничку победу. Поглед ми се задржао на застави Гвозденог пука. Дивила сам јој се. Овај храбри пук добио је нови задатак: да заузме важно стратешко узвишење Кременица. Однели су победу и у Колубарској бици. Са Колубаре су пребачени у Македонију. Још један тежак задатак: да дају одступницу српским војницима и избеглицама. Последњи су напустили Србију и преко албанских гудура стигли до спаса на Крфу.

У мислима сам прелазила овај пут, путујући пешице. Пешачили су и по 30 – 40 километара дневно, ходајући брзо као олуја. Дивила сам се њиховој храбрости и упорности. Били су далеко од куће, али су се борили за слободу Србије.

У својим редовима пук је имао и две жене: Милунку Савић и Флору Сендс. Оне су биле добровољке и носиоци Карађорђеве звезде са мачевима.

После краћег опоравка пук се нашао поново на фронту. Укупни подаци овог пука у ратовима од 1912- 1918. износе: погинулих: 32 официра, 1239 војника и подофицира; рањених: 148 официра, 6492 војника и подофицира.

Октобра месеца прошле године пружила ми се прилика да посетим Крф и острво Видо. Утиске са тог путовања пренела сам мојим друговима на часу који је био организован у школи под називом Тамо далеко. Поносна сам што сам рођена у Топлици, поносна сам на своје храбре претке. Песак заборава не сме да прекрије сећања на Гвоздени пук и њихову храброст.

 

Аутор: Анђела Стевановић 8/1

ОШ“Милић Ракић Мирко“ Прокупље

Ментор: Ивана Радоњић, наставник историје

 

Литература:

  1. Војна парада 2012. у Прокупљу
  2. Изложба у Музеју о Гвозденом пуку
  3. Други пешадијски пук 1. позива Књаз Микаило „Гвоздени пук“ – Петко Марјановић
  4. Бесмртници Гвозденог пука – Радоје Костић
  5. Историја за радознале- www.istorijazasve.wordpress.com
  6. www.prvisvetskirat.wikodot.com

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s